Faculty of Educational Sciences https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC Faculty of Educational Sciences en-US Faculty of Educational Sciences 1409-9187 ОБРАЗОВАНИЕ ПО КЕМБРИЏ – поблиску или подалеку од учениците? https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3787 <p>Од кога постои училиштето беше и остана предмет на многу студии и се чини дека<br>фундаментално прашање во овие студии е - Како да се уреди училиштето? Во потрагата<br>по одговор на прашањето за најдобро уредување на училиштата во содржинска и<br>организациска смисла нужно вклучува и барање на одговор на поставеното прашањето:<br>Што е тоа човек? Човек (ученик) е сложено суштество, и тоа не е само суштество на<br>култура (Homo culturalis), (Homo faber) суштество кое твори, суштество кое мисли<br>(Homo sapiens), суштество кое учи (educator - educans), туку сите тие заедно се со<br>потенцијал за уште нешто. Сведувајќи го човекот на една или повеќе димензии, од<br>образованието се очекува да се создаде употреблив производ. За повеќето училишта е<br>карактеристично учениците да ги гледаат како Homo sapiens и нивната „мисловност”<br>се мери со количинатана меморирани, односно репродуцирани информации. Во<br>согласност со таквото сфаќање, ефикасноста на училиштето се мери со „когнитивно<br>постигнување“со помош на тестови. Поради ова училишните реформи многу често се<br>движат од една крајност до друга (од „реформска шминка која значи “повеќе од истото“,<br>кон “психо-социјални прашања“) при што постојано го губат од вид комплетниот човек.</p> Снежана Ставрева Веселиновска Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 5 21 МОДЕЛИ НА НАСТАВНА РАБОТА https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3788 <p>Образовните институции беа, се и ќе бидат поставени пред низа<br>предизвици во смисла како, на кој начин истите да се трансформирааат да би биле<br>отворени “колевки” за бројните млади генерации од сите слоеви на општеството.<br>Денес, посебно во услови на пандемија, во услови на се поголем продор на современата<br>технологија и наука во наставниот процес, во услови кога се трага по најефикасни начини<br>на учење, поучување на учениците, во насока на јакнење на ефикасноста, ефективноста<br>во наставата, во смисла, онлајн, настава со физичко присуство или комбиниран модел на<br>настава, се повеќе се соочуваме со предизвикот избор на најдоброто решение, најдобар<br>модел за настава кој ќе му биде од полза на родителот, наставникот, а пред се на ученикот.<br>Во таа смисла се обидовме да одгатнеме неколку значајни прашања: Кои и какви<br>модели на настава практикуваме? Кои се карактеристики на еден или друг модел на<br>настава? Кои се сличностите, разликите помеѓу нив? Кои се предностите на еден или<br>друг модел? Кој модел/модели на настава можат да ни овозможат постигање на повисоки<br>постигања на учениците, посебно кога станува збор за изведба на наставата во услови на<br>пандемија?... Мноштво прашања, чии одговори ги елаборираме во овој труд.</p> Снежана Јованова-Митковска, Билјана Попеска Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 23 34 THE DIDACTIC FUNCTION OF INFORMATION TECHNOLOGY IN THE EDUCATIONAL PROCESS https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3789 <p>The development of information technology and the breakthrough in the field of<br>upbringing and education initiates numerous reflections on the possibilities and effects<br>of its application. The paper focuses on the issue of didactic functionality of information<br>technology in the educational process from various aspects such as direct participants, ie<br>those who learn in the segments of role, position, knowledge and skills and those who teach<br>in the context of change of roles, planning and organization, contents and organization of the<br>educational process, basic didactic principles especially the principle of individualization and<br>differentiation, goals and objectives, effects from the aspect of ability for self-education and<br>permanent education.</p> Snezana Mirascieva Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 37 42 МОТИВИРАНОСТ НА НАСТАВНИКОТ ЗА САМООБРАЗОВАНИЕ И ПРОФЕСИОНАЛЕН РАЗВОЈ https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3790 <p>Во трудот се изнесени теориските разгледувања за мотивираноста на<br>наставникот за самообразување и професионален развој. Развојот на науката и техниката<br>ја условил потребата за осовременување на наставата, а самото тоа и професионалното<br>усовршување на наставникот. Самообразувањето како облик на образование и учење<br>на возрасните, во конкретниот случај возрасните наставници, е битен услов за<br>професионалниот развој на наставникот, со оглед на тоа дека знаењето стекнато со<br>формалното образование и стручното усовршување на наставникот не е доволно за да<br>се влезе во чекор со промените во науката. Кај наставникот треба да се формира свест<br>за опшественото значење на творештвото, да се изгради потреба за иновација и да се<br>мотивира да работи на професионално усовршување како полесно би можеле да внесат<br>иновации во својата воспитно образовна работа со цел да се модернизира наставата во<br>современото училиште..</p> Емилија Петрова Ѓорѓева Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 43 52 ИНСТАЛИРАЊЕТО НА ИСЛАМОТ НА ТЛОТО НА ЕВРОПА И НОВИОТ СВЕТ НИЗ ПРИЗМАТА НА ИМИГРАЦИЈАТА https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3792 <p>Постои зголемување на присутноста на религијата во секојдневниот живот во<br>европското општество, што може да се согледа како во фреквенцијата на верските<br>манифестации, така и во бројот на верски организации. Ова делумно се должи на<br>имиграцијата. Религијата се враќа во Европа. И тоа не е само исламот: сведоци сме<br>и на растот во нови христијански движења. Растот на исламот во Европа претставува<br>предизвик за инкорпорирање на исламот во европските општества – национализацијата<br>или европеизацијата на исламот. Прашањето за мултикултурализмот или за конфликтите<br>меѓу етничките групи станаа доста актуелни и присутни во секоја држава во светот.<br>Поголемиот дел од новите имигранти се од земји во кои доминира исламот.<br>Исламската димензија на имиграцијата стана прашање за дефинирање на<br>европскиот идентитет на 21-от век што најмногу се поврзуваа со имиграцијата во<br>денешно време.</p> Даниела Коцева Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 53 59 НАУЧНИТЕ КОНЦЕПЦИИ НА Д-Р АНДРИЈА ШТАМПАР ЗА ОРГАНИЗАЦИЈА НА МЕДИЦИНСКАТА СЛУЖБА ВО КРАЛСТВОТО НА СХС https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3793 <p>Принципите врз кои била организирана здравствената служба во<br>Кралството на СХС се однесувале на интеграција на превентивната и куративната<br>медицина со нагласен акцент на превентивата. Во теориска и практична смисла,<br>постоечката организација успеала да примени превентивно-хигиенски и социјално-<br>медицински сфаќања кои одговарале на една аграрна земја. Голем придонес во<br>градењето на здравствената служба имаат принципите воспоставени од д-р Андрија<br>Штампар.</p> Верица Јосимовска Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 61 65 КАКО ДА ИМ СЕ ДОБЛИЖИМЕ И ДА ГИ ЗАЧУВМЕ ИСТОРИСКИТЕ СПОМEНИЦИ НА КУЛТУРАТА ВО ИСТОЧНА МАКЕДОНИЈА https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3794 <p>Источна Македонија отсекогаш била место каде што се испреплетувале<br>и дополнувале односно била чвор на многу цивилизации и култури. На оваа територија<br>било создадено богато историско и културно наследство.Во трудот се наброени и<br>опишани најпознатите историски и културни споменици кој оставиле траен белег<br>на само во Македонија туку у во светската културна баштина.Исто така во трудот се<br>наброени кој форми,методи и институции треба да се вклучат за да не доближат до<br>нив, за да станат достапни и истите да бидат трајна инспирација и восхит на идните<br>генерации.</p> Оливер Цацков Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 67 74 ФРАЗЕОЛОГИЗМИТЕ ОД БАЈКИТЕ ВО НАСТАВАТА ПО СТРАНСКИ ЈАЗИК https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3795 <p>„Ако сакаш интелигентни деца, читај им бајки. Ако, пак сакаш<br>поинтелигентни деца тогаш читај им уште повеќе бајки.“ рекол Алберт Ајнштајн.<br>Со оваа Ајнштајнова мисла го започнуваме нашиот труд затоа што токму таа, на<br>еден концизен начин ја пренесува моќната порака која е присутна во секоја една бајка,<br>било таа да е на мајчиниот македонски јазик или пак, на германски, на англиски или на<br>некој друг странски јазик. Мудриот човек, вели Ајнштајн, го учи своето дете за животот<br>со поучните пораки претставени преку бајките. Значи, секој човек уште од најмала<br>возраст се среќава со бајките и на еден интересен и сликовит начин го осознава животот<br>и најчесто преку употребата на фразеологизам со кој изобилува секоја бајка, а токму<br>тој, фразеологизмот е целта на нашето истражување.<br>На сите нам добро ни се познати бајките на браќата Грим-самовили, џуџиња,<br>животни што зборуваат, принцези... па така може да се каже дека бајките се<br>интерпретираат на ист начин во повеќето култури и јазици.Затоа бајките се погодни за<br>полесно изучување на странски јазик.<br>Бајките имаат за цел да го привлечат вниманието на учениците и токму тоа е<br>главната алатка која ја користиме ние како наставници лингвисти да ги соочиме<br>учениците со фразеологизмите со цел за полесно и поприфатливоусвојување на<br>странскиот јазик. Значи преку сликовитоста или метафората на фразеологизмите се<br>обидуваме да го олесни усвојувањето на странскиот јазик на еден пософистициран,<br>полесен и секако поинтересен начин.<br>Трудот има за цел пред сѐ да го истакне високиот степен на конотативен и<br>креативен потенцијал на фразеологизмите. Условени од нивните специфични обележја<br>и својства фразеологизмите имаат способност да ја пренесат пораката на самата<br>УДК 81’373.7:82-343]:81’243:37.091.3<br>76 бајка до учениците во образовниот процес. Како лексикализирани, репродуктивни и<br>стабилни единици од една страна, и како полилексикални и идиоматични единици од<br>друга страна,тие обезбедуваат широка разбирливост, што всушност е главна цел при<br>изучување на странски јазик.</p> Драгана Кузмановска, Снежана Кирова, Лидија Ристов Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 75 82 НАСТАВНИ СТРАТЕГИИ ВО НАСТАВАТА ПО ПРИРОДНИ НАУКИ И ОПШТЕСТВО https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3796 <p>Осознавањето на светот започнува уште од најмала возраст, но<br>на организиран начин се изведува во рамки на предучилишните установи, преку<br>програмското подрачје природа и општество, т.е. преку наставните предмети Природни<br>науки и Општестo. Oсновната цел на современата настава т.е. подготовката на ученикот<br>за доживотно учење, кое пак подразбира квалитет на сознанијата, оспособеност<br>на ученикот, а не квантитет т.е. количина на сознанија, па нормално е дека и во<br>наставата по природни науки и општество акцентот ќе биде поставен на стекнување<br>на квалитетни знаења. Ваквата цел подразбира и промени во позицијата и улогата на<br>клучните субјективни фактори, т.е наставникот и ученикот, промени во пристапот и<br>стратегиите на учење и поучување. Во наставата од природни науки и наставата по<br>општество можна е примена на мноштво наставни стратегии. Применетите наставни<br>статегии во овие два наставни предмети се насочени кон оспособување на субјектите<br>за самостојно учење, самоподучување, постојана едукација, творештво и активна<br>интерперсонална комуникација меѓу субјективните фактори - наставникот-ученикот и<br>помеѓу самите ученици.<br>Постојано, засегнатите страни работат на изнаоѓање на нови, креативни стратегии<br>за учење и поучување кои водат кон унапредување на наставниот процес</p> Снежана Јованова-Митковска Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 83 94 АНКСИОЗНОСТА КАЈ УЧЕНИЦИТЕ ПРИ ИЗУЧУВАЊЕТО НА СТРАНСКИ ЈАЗИК https://js.ugd.edu.mk/index.php/AMC/article/view/3797 <p>Голем број истражувања сугерираат дека анксиозноста има голем ефект<br>врз стекнувањето на втор јазик. Од средината на осумдесеттите години на минатиот век<br>има значителен број на истражувања кои даваат докази за третирање на аксиозноста<br>како концептуално специфична за контекстот на стекнување јазик. Идентификацијата<br>на анксиозноста при учење јазик привлекува големо внимание на истражувачите.<br>Различните манифестации кај учениците според однесувањето поврзано со анксиозност<br>покажуваат некои симптоми кои сугерираат дека јазичната анксиозност има силно<br>влијание врз искуството на учење на јазик. Научниците за втор јазик идентификувале<br>широк спектар на фактори кои се поврзани со јазичната анксиозност. Тие тврдат дека<br>анксиозните реакции се предизвикани од реални тешкотии кои произлегуваат од<br>суптилни когнитивни операции кога студентите обработуваат јазик.</p> Биљана Иванова, Снежана Кирова, Драгана Кузмановска Copyright (c) 2020 Faculty of Educational Sciences 2020-11-04 2020-11-04 9 9 95 100