@article{Јаневски_Блажев_Мојсов_Андроников_2017, title={ДОБИВАЊЕ НА СИЛИЦИУМ ДИОКСИДОТ ОД ОРИЗОВА ЛУШПИ}, volume={11}, url={https://js.ugd.edu.mk/index.php/NRT/article/view/2001}, abstractNote={<p>Оризот како култура се одгледува во Република Македонија претежно во Кочанската Котлина. Површините<br>на кои се одгледува се од 3 500 – 6 500 ha, со производство од 19 000 – 35 000 тони ориз. Имајќи во предвид дека<br>околу 22 % од масата отпаѓа на лушпа, која се третира како отпад. Сериозен е проблемот на преработувачите со<br>нејзино депонирање. При нејзино согорување се добиваат 13-16 MJ/kg и околу 20-25 % пепел во кој има 90-95 %<br>силициум диоксид. Пепелта во земјите големи производители на ориз се користи за добивање на преталожен, чист<br>силициум диоксид. Ова се прави во поумерени услови од конвенционалните, температури до 100oC и атмосферски<br>притисок. Се добива аморфен силициум диоксид со добри атсорбенски својства, кој се користи и во индустријата за<br>гума, лепила и сл., а претставува основа за неорганската синтеза на силициумови соединенија и електронската<br>индустрија. Количините силициум диоксид кои би можеле да се добијат од оризот произведен во Кочанско се помеѓу<br>680 и 1260 тони чист силициум диоксид. Не е за потценување и количината на натриум сулфат кој се добива како<br>додатен производ и енергијата ослободена при согорувањето на лушпите и определени фази во технолошката<br>постапка.</p&gt;}, number={11}, journal={Natural Resources and Technology}, author={Јаневски, Ацо and Блажев, Крсто and Мојсов, Киро and Андроников, Дарко}, year={2017}, month={Dec.}, pages={121-125} }