Review of the Institute of History and Archaeology
https://js.ugd.edu.mk/index.php/riha
Institute of History and Archaeologyen-USReview of the Institute of History and Archaeology2671-3144The Manuscripts and Notes of the Metropolitan of Kratovo and Stip Mihail
https://js.ugd.edu.mk/index.php/riha/article/view/7167
<p>Кратовско-штипскиот митрополит Михаил е значаен црковен деец од XVII в. Потекнува од богато кратовско семејство и бил близок соработник на пеќскиот патријарх Паисиј. По упокојувањето на патријархот Паисиј, новиот пеќски патријарх Гаврил го ракоположил за архиереј на Кратовско-штипската епархија. Во ракописните и старопечатените црковни книги од својата библиотека, но и во други црковни книги со коишто се служел, тој оставил интересни записи со податоци за својот живот и за други историски личности и настани од времето во коешто живеел.</p> <p>Клучни зборови: кратовско-штипски митрополит Михаил, ракописи, записи.</p>Gjorgi Pop-Atanasov
Copyright (c) 2024 Review of the Institute of History and Archaeology
2024-02-292024-02-291III541An Alternative Imperial Entity of Something Completely Different?
https://js.ugd.edu.mk/index.php/riha/article/view/7168
<p>Дел од силното влијание од империјата на Новиот Рим на Балканот се стремежите за создавање држави по византиски урнек, вклучително создавање на алтернативни империјални структури, чии лидери или се стремеле да достигнат до единствената вистинска царска титула – ромејската, или поради невозможност - создаваат своја верзија на империјата во териториите што ги контролирале. Основната империјална алтернатива се јавуваат бугарските царства на Балканот. Паралелно на нивната етничка интерпретација во науката постои разбирањето на истите како мултиетничка и над-етничка империјална заедница. Ова статија ја истражува последната интерпретација и се обидува да даде одговор на прашањата дали постоела таква заедница, дали постоела во целиот период, дали е една или се во прашање неколку и какви се односите меѓу нив.</p> <p>Заклучокот до кој се доаѓа е дека не постоела една мултиетничка и над-етничка бугарска империјална заедница и традиција низ средниот век. Се до XIII в. со поимот Бугари се нарекувани различни народи и со него се (само)именувале луѓе од различни етноси, но не е забележано разбирање дека тие сите сочинуваат нешто цело, ниту има знаци за постоење на солидарност и меѓусебно признавање како припадници кон таква заедница. Идеи за постоење на бугарски мултиетнички заедници се појавуваат дури во XIII в. и тоа во две меѓусебно ексклузивни варијанти. Така не е во прашање мултиетничка империјална заедница пандан на ромејската, туку хетерогена појава – сочинета од различни обиди за легитимација и создавање држави и цркви, и поврзани со нив елити, династии, политички центри, територии, што довело до различни разбирања за значењето на поимот Бугари, како место на живеење, потекло, етничка припадност и состав. Врската меѓу таквите алтернативни обиди за царска легитимација на Балканот била единствено бугарската царска титула.</p>Stojko Stojkov
Copyright (c) 2024 Review of the Institute of History and Archaeology
2024-03-222024-03-221III4265An Overview of the Macedonian State Decorations
https://js.ugd.edu.mk/index.php/riha/article/view/7174
<p>Decorations are a symbol of a country. Orders and medals, historically, are tied to chivalric orders and high feudal lords or the church which, however, were considered a form of state power. Although the original forms of decorations in Macedonia originate from the revolutionary period, the first decorations used in today's Republic of Macedonia are from Yugoslavia. The first authentic decoration of Socialist Republic of Macedonia is the Ilinden memorial badge from 1953 as a Republic`s decoration. After the independence of the Yugoslav Republics, Croatia and Slovenia had their first decorations in 1992, while the Republic of Macedonia only 13 years later, although the first law on decorations was passed in 1995. The path to the realization of these state symbols was arduous. The law of 2002 laid the foundations of the Macedonian award system, which actually started with the defining the design and materials from which the orders and medals are made in 2005. The system has 6 orders: Order of the Republic of Macedonia; "September 8"; "Ilinden - 1903"; for merits for Macedonia; for military merits and "Saint Mother Teresa". And 5 medals: for merit for the Republic of Macedonia; for courage; of honor, "Eternal sun" and for participation in humanitarian or peace operations, outside the territory of the Republic of Macedonia; and a Charter of the Republic of Macedonia. Out of 11 orders and medals, 25% are undefined, and the system is too restrictive. The awarding of orders and medals is extremely restrictive. This article deals with the Macedonian decorations in a wider context.</p>Jovan Jonovski
Copyright (c) 2024 Review of the Institute of History and Archaeology
2024-03-292024-03-291III6694The “Macedonian question” in the Whirlpool of the Balkan Politics
https://js.ugd.edu.mk/index.php/riha/article/view/7175
<p>Крајот на Втората Светска војна, создавањето на македонската држава во рамките на југословенската федерација и појавата на Студената војна на сцената повторно го вратиле т.н. „Македонско прашање“. Новите политички, општествени и економски околности биле препознаени од страна на македонската политичка, интелектуална и национална елита. Таа користејќи ги можностите што ја нудела државноста и институционалниот начин на делување, од една страна имала за цел да ги етаблира постулатите на новата нација-држава, а од друга страна да го постави и/или - доколку било можно - да го реши македонското национално прашање во соседните балкански држави. Развојот на настаните, посебно „македонското прашање“ во соседните држави, во многу зависело од дипломатските способности и маневрирања на балканските држави - вклучувајќи ја тука и Југославија - а во поширок контекст од превирањата на светската сцена предизвикани од Студената војна.</p> <p>Оттука, во односи на релативна и на моменти крајна затегнатост на односите меѓу Грција и Југославија како последица на се позачестеното поставување на прашањето за постоењето на македонско малцинство во рамките на грчката држава од југословенска страна, на 14 април 1962 година дописникот од Белград на атинскиот весник „То Вима“ направил интервју со македонскиот книжевник, лингвист и академик Блаже Конески, кое во ова пригода за прв пат ќе биде презентирано пред македонската научна јавност. </p>Donce TasevDimitar Ljorovski Vanvakovski
Copyright (c) 2024 Review of the Institute of History and Archaeology
2024-03-292024-03-291III95121