КОНФЛИКТИТЕ И ГЛОБАЛНИТЕ МИРОВНИ ТЕНДЕНЦИИ КАКО ПРЕДИЗВИК ЗАКОНЦЕПТОТ НА PAX EUROPAEA
DOI:
https://doi.org/10.46763/SCGW25112y151sAbstract
Многу често се сретнуваме со теориите „За војната“ од Клаузевиц, или, пак, „Умешноста на војувањето“ од Сун Цу, наслови кои доволно говорат за импактот на војната како средство во меѓународните односи и историјата. Човековиот развој е континуирано пропратен со низа на војни, уништување и репресија. Конфликтите и понатаму се присутни дури и во подрачја каде било незамисливо да се случат повторно, пример за тоа е војната во Украина. ООН како меѓународна светска организација, со своите крајно лимитирани човечки и материјални ресурси не е во можност да ги постигне посакуваните цели. Често пати парализирана и поделена. Меѓународниот поредок е жива материја, тој континуирано подлежи на притисоци и промени, се повеќе клучна улога имаат и недржавните актери. Едноставно, овие тенденции резултираат со глобалното ризично општество кое е навистина реалност. Голем број држави, кои патем, сеуште се примарни субјекти на меѓународните односи се повеќе делегираат дел од својот суверенитет на супранационални актери како што е примерот со ЕУ. Се забележуваат драстични промени во концептите на мека и тврда моќ, односно како државите ги употребуваат тие инструменти за постигнување на своите цели. Изучувањето и следењето на мировните тенденции е од круцијална важност за навремена детекција и превенција. Тие имаат сериозен потенцијал значително да влијаат врз процесите кои би го означиле потенцијално крајот на Pax Europaea, или, пак, би го редефинирале самото значење на концептот.
Клучни зборови: Pax Europaea, безбедност, мировни тенденции, меѓународен поредок,
промени.
Downloads
References
Martín, F. (2005). CRITICAL ANALYSIS OF THE CONCEPT OF PEACE IN INTERNATIONAL
RELATIONS. Peace Research
Cole, A. (2017). Peace studies. In M. Allen (Ed.), The sage encyclopedia of communication 2 research
methods
Лидија Г, (Скопје 2014) , “Tворење на мирот, Мирот, Безбедноста и Конфликтите по Студената
Војна”
Билјана В, (Скопје, 2011), “Меѓународна безбедност Критички пристап”
Johan Galtung. (1993). In REED P. & ROTHENBERG D. (Eds.), Wisdom in the Open Air: The
Norwegian Roots of Deep Ecology
Loadenthal, M. (2017). Structural violence. In P. Joseph (Ed.), The SAGE encyclopedia of war: Social
science perspectives
Derezotes, D. S. (2014). Dialogue in peace and conflict work. In Multicultural Aspects of Counseling
and Psychotherapy: Transforming historical trauma through dialogue
Hagmann, T. (2014). Challenges of Peace Research
Oliver. R, Sandra P, Jasmin R, (Palgrave, 2016) “The Palgrave Handbook of Disciplinary and Regional
Approaches to Peace”
Васко Н, Андоновски Ј, Политичка мисла, Модели на безбедна и стабилна интеграција - сто
години од Првата светска војна, 2014 “ Од Pax Romana, преку Pax Europaea, до Pax
Balcanica
Трајан Г, Владимир О, Лидија Г, (Куманово, 1999) “Разрешување и Трансформација на
Конфликтите”
Baran, B. (2017). Armed conflicts: implications for organizations. In S. Rogelber
Kurian, G. T. (2011). Conflict resolution. In The Encyclopedia of Political Science
Institute for Economics & Peace. Global Peace Index (2019), Measuring Peace in a Complex World
Richmond, O. (2013). Peace Formation and Local Infrastructures for Peace. Alternatives: Global,
Local, Political
Athie, A., & Mahmoud, Y. (2018). Sustaining Peace in Practice: Building on What Works
Institute for Economics & Peace. Global Peace Index 2024: Measuring Peace in a Complex World
SIPRI Yearbook 2024: Armaments, Disarmament and International Security